Solarni paneli mogu da se koriste zimi za grejanje kao sistem podrške grejanju. Pri tome, oni mogu delimično da zamene osnovni energent i do 40% i pri tome značajno smanje trošak za grejanje. Ipak, solarni paneli ne mogu biti jedini vid grejanja, jer su manje aktivni pri oblačnom vremenu i ne rade tokom noći.
Dole navedeni primer, za kuću od 70m2 koja se greje na struju, pokazuje zamenu za potrošnje struje iz električne mreže u zimskom periodu.
Primer za potrošnju električne energije, za tarifni model široke potrošnje, za relativno dobro izolovan objekat površine 70m2, zima 2025:
| Тарифа | новембар | децембар | јануар | фебруар | март | ... јул | август |
|---|
| виша тарифа (VT) - црвена | 75 kWh | 315 kWh | 470 kWh | 100 kWh | 0 kWh | 0 kWh | 0 kWh |
| виша тарифа (VT) - плава | 560 kWh | 630 kWh | 670 kWh | 550 kWh | 410 kWh | 95 kWh | 280 kWh |
Optimalna snaga solarnih fotonaponskih panela za ovu potrošnju energije, jeste na primer proizvodnja energije iz solarne centrale snage 8kW, sa nagibom krova 30 stepeni. Ukoliko je nagib solarnih panela odnosno krova veći, to će biti veća i proizvodnja energije u zimskom periodu. Proizvodnja sa nagibom krova od 30 stepeni u okolini Beograda je sledeća:
| | новембар | децембар | јануар | фебруар | март | ... јул | август |
|---|
| Месечна производња (kWh) | 520 | 370 | 408 | 528 | 840 | 1200 | 1180 |
Kako se iz prethodnih tablica može videti, proizvedena električna energija može u potpunosti da:
- izbriše crvenu tarifu tokom zime (osim u januaru za 70kWh), za grejanje na struju, ali isto tako i umanji plavu tarifu u značajnoj meri u ostalim mesecima: novembru, februaru i martu. Sabiranjem potrošnje i proizvodnje struje u zimskom periodu na navedenom primeru, dobija se da solarna elektrana može da zadovolji 100% potreba potrošnje energije za grejanje u višoj dnevnoj tarifi.
- smanji potrošnju ogreva za grejanje na čvrsto gorivo, sa grejanjem u kombinaciji drva - struja. Za dobro iskorišćenje energije kod ovakvog sistema, potrebno je da postoji akumulacioni bojler koji greju čvrsto gorivo i grejač na struju, istovremeno. Iz akumulacionog bojlera razvodi se sistem za grejanje sa radijatorima. Emisije zagađujućih materija kod ovakvog sistema grejanja biće 50% niže.
Isplativost solarne elektrane bez subvencija je između 6 i 7 godina, a vrednost investicije je oko 7.250 evra bez pdv. Detalje oko potrebne veličine krova i perioda povrata ulaganja možete videti na strani
solarne elektrane Conseko.
U periodu od aprila do oktobra potrošnja električne energije iz mreže će tokom dana biti u potpunosti dovoljna iz solarnih panela, što znači da sistem sa baterijama neće registrovati potrošnju na brojilu u periodu od 8 do 18h, osim pri vrlo oblačnom vremenu, kada potrošnja može preći proizvodnju iz solarne centrale. Osim toga, registrovani prozjumer (kupac-proizvođač) za ovu veličinu elektrane, viškove električne energije može da akumulira u elektrodistributivnoj mreži.
Samim tim će račun za električnu energiju pored nižih troškova u zimskom periodu, biti minimalan u periodu od aprila do oktobra.
